Od Jakova do Josipa

Fra Bernardin Filinić

Tekst je izvorno objavljen u tiskanom izdanju Veritasa – Glasnika svetog Antuna u rujnu 2018. godine (9/2018).

Abrahamov sin Izak imao je dva sina Ezava i Jakova. Izaku je Ezav bio draži jer je išao u lov na divljač, a majka Rebeka je više voljela Jakova koji je bio više kod kuće. Ezav jednom kad je bio vrlo gladan prodao svoje prvorodstvo Jakovu za zdjelu leće. Kad je Izak bio vrlo star i slabo vidio, majka Rebeka pripremila je varku da bi Jakov dobio očev blagoslov. Pripremila je najbolje jelo koje Izak volio. Dok je Ezav bio u lovu, obuče majka Jakova u Ezazove kožne haljine i dok je Izak jeo primakne se Jakov i otac opipavši ga blagoslovi: „Neka ti Bog daje rosu s neba i rodnost zemlje; izobilje žita i mladoga vina. Narodi ti služili, plemena ti se klanjala! Braćom svojom gospodari, nek sinci majke pred tobom padaju! Proklet bio tko tebe proklinje; blagoslovljen tko te blagoslivlje!“ (Post 27, 28-29). Kad se Ezav vrati iz lova već je bilo prekasno i Ezav je gorko zaplakao.

Jakov se zatim uputi u Haran. Na putu je zaspao i usnio san: ljestve stoje na zemlji, a vrhom do neba dopiru i anđeli Božji  po njima se penju i silaze. Uza nj je Jahve te mu govori: „Ja sam Jahve Bog tvoga oca Abrahama i Bog Izakov. Zemlju na kojoj ležiš dat ću tebi tvome potomstvu. Tvojih će potomaka biti kao i praha na zemlji; raširit ćete se na zapad, istok, sjever i jug; tobom će se i tvojim potomstvom blagoslivljati svi narodi zemlje. Dobro znaj ja sam s tobom; čuvat ću te kamo god pođeš te ću te dovesti natrag u ovu zemlju; i neću te ostaviti dok ne izvršim što sam ti obećao.“(Post 28, 12-15) Kad se Jakov probudi reče: „Kako je strašno ovo mjesto!  Zaista ovo je kuća Božja, ovo su vrata nebeska!“ Tada Jakov učini zavjet: ako Bog bude sa mnom i sačuva me na putu, biti će moj Bog.

Jakov na putu u Haran naiđe na zdenac gdje su pastiri napajali ovce. Tu susretne Rahelu kći Labanovu, gdje dolazi napajati stado i pođe s njom do oca Labana. Tu je neko vrijeme živio i služio Labanu, a on mu je dao uz Rahelu i stariju kći Leu za ženu. Rahela je neko vrijeme bila neplodna, a Lea je rađala djecu. Nakon nekog vremena Rahela rodi sina Josipa. Laban nije htio da Jakov otiđe, zato je Jakov uzeo svoje žene, djecu i stado i pobjegne od Labana, a ovaj pođe u potjeru za njim. Na putu Laban sustigne Jakova i pomiri se s njim. Jakov se vraćao u svoju zemlju, ali se bojao Ezava da se ne osveti za oteto prvenstvo i blagoslov. Zato mu pošalje kao dar dosta stoke. U noći Jakov prebaci preko vode Jaboka žene, djecu i stoku te ostane sam. „I neki se čovjek rvao s njim dok nije zora svanula. Vidjevši da ga ne može svladati, ugane mu bedro pri zglobu, tako da se Jakovu kuk išćašio dok su se rvali. Potom reče: Pusti me jer zora sviće! Ali on odgovori: neću te pustiti dok me ne blagosloviš. Nato ga onaj zapita: Kako ti je ime? Odgovori: Jakov. Onaj reče: više se nećeš zvati Jakov nego Izrael, jer si se hrabro borio i s Bogom i s ljudima i nadvladao si. Onda zapita Jakov: reci mi svoje ime! Odgovori onaj: Za moje ime me ne smiješ pitati! I tu ga blagoslovi.“(Post 32,25-30) Izrael znači jak s Bogom.

Kad je Jakov opazio Ezava pođe mu u susret, a Ezav zagrli Jakova, zatim Ezav prihvati dar stada, jer je Jakov inzistirao. Jakov ode u Betel u zemlji kanaanskoj. Tu se Bog opet javi Jakovu, potvrdi mu ime Izrael, javi mu se pod imenom El Šadaj, što znači Bog svesilni. Rahela mu potom rodi sina kome nadjenu ime Benjamin. Zatim umre Rahela i sahrane je u mjestu zvanom Betlehem. Zatim Jakov pođe svom ocu Izaku koji umrije u dubokoj starosti. Sahrane ga njegovi sinovi Ezav i Jakov. Od Ezava koji se zvao i Edom potječu Edomci, on je praotac Edomaca.

Josip i njegova braća

Jakov je volio Josipa više od drugih sinova jer je bio dijete njegove starosti. Kada njegova braća opaze da ga otac voli više, zamrze ga. Josip je snivao i znao tumačiti snove. Jednom je sanjao san da će mu se braća klanjati, zbog toga ga braća još više zamrze. Kada su braća Josipova čuvali stado podalje od svoje kuća, pošalje otac Josipa da ih pohodi. Oni ga opaze izdaleka i počnu se dogovarati da ga ubiju, ali jedan od braće Ruben reče nemojmo prolijevati krvi brata svoga, bacimo ga u bunar. Kad je Josip stigao to i učine, ali u bunaru nije bilo vode. Tada opaze povorku Jišmaelaca kako prolaze i Juda, jedan od njegove braće nagovori braću da ga ne ubiju nego prodaju Jišmaelcima, ta on je naš brat. Braća ga poslušaju.  Braća ga prodaju za dvadeset srebrenika, a ovi ga prodaju Midijancima i oni Josipa odvedu u Egipat. A braća su Josipovu haljinu umočila u krv i pokazala ocu kad su se vratili kući. Jakov je razderao svoju haljinu i oplakivao sina misleći da je mrtav. A Midijanci prodaju Josipa u Egipat Putifaru dvoraninu faraonovu. 

Bog je bio s Josipom i Putifar ga uze sebi u kuću. On zavolje Josipa i postavi ga upraviteljem svoga imetka. Poslije nekog vremena žena Putifarova  zagleda se u Josipa koji je bio stasit i lijep. Ona je željela sagriješiti s Josipom, učiniti preljub, ali Josip nije htio sagriješiti protiv Boga i bližnjega. Ona ga jednom zgodom uhvati za ogratač a Josip se otrgne, ali ogrtač ostane u rukama žene. Ona optuži lažno Josipa mužu kad se vratio kući i kao dokaz pokaže ogrtač. On pograbi Josipa i baci u duboku tamnicu. Poslije dvije godine usnu faraon neobičan san. Iz rijeke Nila izišlo je sedam debelih krava a poslije njih iziđe iz Nila sedam mršavih krava. Poslije usnu drugi san: sedam punih klasova izraste na jednoj stabljici, ali uzrastu i sedam praznih klasova i ovi prožderu sedam punih klasova. Faraon je tražio objašnjenje, ali mu nitko nije znao rastumačiti snove. Tada se peharnik faraonov koji je bio u zatvoru sa Josipom sjeti kako je Josip njemu rastumačio san koji se ostvario. I faraon dade pozvati Josipa iz tamnice. I Josip mu rastumači san. Bog objavljuje faraonu što će se dogoditi. Dolazi sedam godina velikog obilja u svoj zemlji egipatskoj. A poslije njih doći će sedam gladnih godina. Zato neka faraon postavi nadglednika koji će paziti da se za sedam godina obilja sakuplja žita i stoke za onih sedam gladnih godina koja slijede. I faraon zadovoljan postavi Josipa za upravitelja dvora i nad svom zemljom egipatskom.

Kao upravitelj Josip je skupljao žito i stoku po svoj zemlji egipatskoj. I kad su došle gladne godine faraon je slao narod: Idite k Josipu! Kad je Jakov čuo da u Egiptu ima žita, poslao je desetero sinova da nabave hranu da ne umru od gladi. Tada su braća Josipova došla u Egipat. On je prepoznao braću, ali oni njega nisu. Josip je tada iskušao braću, stavio jednoga u zatvor i tražio da dovedu Benjamina. Vraćajući se kući u vrećama sa žitom našli i novac kojim su platili. I kad su potrošili hranu, krenuli su u Egipat drugi puta sa Benjaminom i dvostruko novca, vraćajući ono od prije. Josip počasti svoju braću i pošalje ih kući sa svim novcem što su donijeli. Kad su treći put došli u Egipat, Josip se očitovao svojoj braći i reče im: „Ja sam Josip vaš brat, Bog me poslao pred vama da vas održi u životu. Svu mržnju braće i to što su ga prodali, Josip tumači kao Božji plan da spasi braću. I tako se Jakov i sva braća Josipova nastane u Egipat.

Josip je očita slika Isusa Krista, koga su braća osudila i raspela, a Bog ga je uskrisio od mrtvih da spasi naš život. Bez Isusove smrti i uskrsnuća ljudski život na zemlji ne bi imao smisla jer bi završio u smrti. Isus je križu uzeo naše grijehe i daje nam oproštenje. Isus je na križu uzeo i našu smrt kao plod grijeha i daje nam uskrsnuće u Život.